Горан Радошевић Радош |
Нос је оно што мирише
Нос је оно да се дише
Нос је оно са две рупе
Нос те боли кад те лупе
Нос је оно међ’ очима
Нос је црвен кад је зима
Нос порасте кад се лаже
Нос изгори на сред плаже
Кроз нос може да се прича
Ружан нос је кад си чича
Цвикери на носу седе
Доктори ти у нос гледе
Кад си пијан нос те ода
Кад си болан цури вода
Неки нос се свуда тура
Чачкање је некултура
Носеви су врло битни
Било крупни или ситни
Све носеве више мање
Називамо носекање
Горан Радош
Шапни мени
сада свијете,
шта то краси
свако дијете.
Је л` то душа
чиста, мека,
која само
љубав чека?
Је л` то срце
што не крије,
да за мржњу
чуло није?
Ил` је маште
пуна глава,
жељна игре
и кад спава?
Ил` још тајна
нека има,
на тим плавим
небесима?
Јелена Глишић
Нема коментара:
Постави коментар