Гријех је пркосити са побједама
И измамљивати завидне погледе
Изгубити се у сновима и заборавити
Свакодневне слике туге и биједе
Гријех је с презиром гледати на живот
И сињег галеба који гладан кријешти
Наслонити се леђима на гробни биљег
И убити свица што у ноћи блијешти
Гријех је исмијати човјека који Бога слави
И диви му се као најљепшем цвијету
Вртјети се укруг поред толиких путева
И немати визије о неком бољем свијету
Гријех је замрзити човјека само због гријеха
Мирослав Б. Душанић
1 коментар:
Грехова до неба, па и тамо.
Постави коментар