0

Моји стихови

                   За мајку Радојку

Стихови ми нестали
У вртлогу вјетрова и киша
У самртном болу лептира
И птица —

Из уста истиснути
И кроз зубе процијеђени

Одстајали и охлађени
Од сваког задовољства
И пожуде

Сасјечени у коријену
И искасапљени
Као стољетни храстови

Иза којих су остали пањеви
И окресане гране
Безживотне и без душе

Ти моји стихови у избјегу —

Претворили се у крхотине
И жртвовани
Као слављеничке чаше

Ријечи и риме неповезане
Усахле као празне дојке
И не хране

Ја их не пјевам више —

Стојим пред тишином
Као некад пред тобом мајко
И плачем

Мирослав Б. Душанић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top