0


ПРАПОЧЕТАК

Ни битка ни небитка не бијаше тада,
ни зрачног простора ни неба над њим.
Што се кретало амо-тамо? У чијем окриљу?
Што бијаше вода? —  Дубок бездан.

Ни смрти ни бесмртности није било тада,
није било знака ни дану ни ноћи.
По властитој је вољи дисало То Једно без даха,
ничег осим њега није баш било.

На почетку је била тама овијена тамом,
све то бијаше једнолики тијек.
У настанку бијаше застрто празнином,
То Једно родило се снагом свога жара.

На почетку га обузе жудња,
што била је прво сјеме ума.
Понирући у срце мишљу
мудраци открише везу битка у небитку.

Нит њихова била је напета попријеко, 
да л' је било горе, да л' је било доље?
Оплодитељи су били и моћне силе,
најприје је била снага, а затим порив.

Но тко уистину зна, тко ће нам рећи,
одакле потјече, одакле ово стварање?
Богови су рођени тек с настанком свијета,
па тко да зна одакле је то потекло?

Одакле је потекло ово стварање,
да ли га покрену или не
Онај што над свемиром бди у највишем небу?
Тек Он то зна, а можда не зна ни Он.

(Рг-веда, Х. 129 — превео Жарко Водинелић)


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top