 |
Пред очима простор неба
Претражујем звијезде
У ројевима велике и мале
Свјетлуцају и њиме језде
Усредсређен на падалице
Пратим њихову путању
Наше су судбоноснице
По прадједовском предању
Посматрам пад док не згасну
Као да их вјетар нагло утрне
И чекам кад ће моја звијезда
С небеског свода да посрне
Да полети тврдој земљи
И угнијезди у дубине њене
Тамо гдје су и све кости
Предака мојих положене
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар