 |
Хладно сјаје звезде и судбине
(Мирослав Тодоровић)
И кроз жиће корак по корак
До судњег дана самотан и горак
И до звезда стих по стих
А у песми пустошан и тих
И спис и длето и стих
И лог у изби самотној сних
И душин полен клет и горак
А кроз жиће корак по корак
И летеће бараке и слик
У сванућа гавранов крик
(А родно огњиште и праг!)
У пепелу судби је траг
И у епилогу што просину
Ко звезда у ледну висину
А кроз жиће корак по корак
И МИРОСЛАВ ИСПАЋЕН И ГОРАК!
 |
На све стране
награде, признања –
нико не види РАНЕ!
(Власта Младеновић)
Власта изам исток и ја
Силна (војска) песмом сија
Ту балсамом семе клија
Док Сербијом мутљаг зија.
Док лириком цака риче
И балсамом песма клија
Реч прејака пламом циче
Славом светим гнездо свија
Реч прејака пламом риче
ПОЕЗИЈИ ГЛАВА ЈЕ НА ПАЊУ
Из МАФИЈЕ извештај о стању
Што нагрдом постмодерном риче
(Круг крајински царског реза!)
О згасле звезде студен и језа
Ко да гони забитима стадо
О ВОСТАНИ ВЛАСТО О ПРХНИ РАДО!
Радомир Виденовић Равид
/Преузето из Часопис за књижевност, уметност и културу ТРАГ; књига III, свеска XII, децембар 2007./
 |
Нема коментара:
Постави коментар