ИЛИ
УСПОНИ И ПАДОВИ ИВАНА ИВАНОВИЋА
Мада зна
да га на врху
чека казна,
да писање губи сврху,
он се и даље пење
"ка висинама и ћутању"
Мада му је познато
успење и суноврат
Икара Губелкијана,
не престаје његов рат
за мир.
Као Сизиф стење,
гура речи тешке,
воља је његова чврста,
не одустаје од свога крста,
кога носи на брдо,
на Голготу.
Тако је то у животу,
али зна
да његова казна
није узалудна,
јер за истину жртва
никад неће бити мртва.
За Т. Ш.
Указана ми је част,
на узвишеном сам месту,
сцени, позорници,
могућност да се беседи;
доле, у првом реду, власт,
иза њих свита,
министри, доглавници,
а иза њих, преко,
народ који се ништа не пита,
а и да се пита,
ништа не би реко.
За столом уважена лица,
професори, доктори, академици,
до мене, писца,
празна столица.
У великом сам друштву. гужви,
а тако сам.
Шта ја овде радим,
да ми је да знам?
Сви знају зашто су овде,
сви имају своје
разлоге некњижевне,
сем мене.
Док говорим, горим, сви ћуте,
чудесна тишина.
Не одговара,
ником не одговара истина.
Одзвањају моји стихови:
Лажови! Лажови!
И сви се, гле чуда, слажу,
аплаудирају, лажу.
Мука ми је од себе,
док бљујем ватру, јед,
пљуште честитке,
а ја се стидим.
Смешан ли сам,
стално наиван,
неутешан.
Власта Младеновић
Фотографије/Мурали из Кила (Kiel): Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар