ISBN: 978-86-87863-21-7 |
Живети у провинцији
До које једино стиже галама велеграда,
Значи хтели – не хтели, бити ничији
Ма био споменик жив
Који се као риба на сувом копрца
Усред свог рукосада.
А нико му није крив
Што попут оне народне:
„Далеко од очију, далеко од срца“,
Скрајнут бива
И закинут често.
Неретко његове њиве плодне
Препокрије коприва
Са рођењем стеченим правом
На затурено место
Обрасло заборавом.
Створе се наједном,
бану однекуд. Испреврћу небо и земљу
покрену мора и реке
избаце из корита.
Сруше све што стоји на климавим ногама
и потпале пожаре. Оду и врате се
ако су нешто заборавили.
Подсећају на ратове
и више од тога –
на кратку људску памет
и опомињу. Прете да једном
ничега другог
неће ни бити
до владавине промаје.
Димитрије Николајевић
Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар