 |
МЕЂУНАРОДНИ ИЛИНДАНСКИ ПЈЕСНИЧКИ СУСРЕТИ НА УКРИНИ – ПРЉАЧА 2015
У организацији Српског књижевног клуба „Вихор“ из Дервенте, 9. августа 2015. год. код Жутог Моста у Доњем Детлаку, традиционално је одржан 14. Међународни илиндански сусрет пјесника на ријеци Укрини: „ПРЉАЧА 2015“. Тим поводом је припремљен и објављен алманах у којем је објављена и моја кратка пјесма „Прљача“. Ову пјесму је на сусретима прочитао госп. Савко Пећић Песа, хроничар, новинар и пјесник. И не само то. Љубазношћу госп. Пећића, ове године је моја "пјесничка маленкост" представљена колегама и публици. На тај начин сам поново „враћен у завичај“ гдје ми је и мјесто...
Колегијалним поступком сам веома дирнут јер...
Мртав пјесник
Пјесника шаљу на губилиште, оног тренутка
кад га не објављују. Кад га виде, а прећуте.
Он и даље купује хљеб у пекари преко пута.
Иде на пијац. Цјенка се за кило паприке. На
углу улице, као и обично, купује новине. Но,
он зна. Као и сви који га сусрећу. Да је мртав.
Мирослав Б. Душанић
У организацији Српског књижевног клуба „Вихор“ из Дервенте, 9. августа 2015. год. код Жутог Моста у Доњем Детлаку, традиционално је одржан 14. Међународни илиндански сусрет пјесника на ријеци Укрини: „ПРЉАЧА 2015“. Тим поводом је припремљен и објављен алманах у којем је објављена и моја кратка пјесма „Прљача“. Ову пјесму је на сусретима прочитао госп. Савко Пећић Песа, хроничар, новинар и пјесник. И не само то. Љубазношћу госп. Пећића, ове године је моја "пјесничка маленкост" представљена колегама и публици. На тај начин сам поново „враћен у завичај“ гдје ми је и мјесто...
Колегијалним поступком сам веома дирнут јер...
Мртав пјесник
Пјесника шаљу на губилиште, оног тренутка
кад га не објављују. Кад га виде, а прећуте.
Он и даље купује хљеб у пекари преко пута.
Иде на пијац. Цјенка се за кило паприке. На
углу улице, као и обично, купује новине. Но,
он зна. Као и сви који га сусрећу. Да је мртав.
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
 |
| Савко Пећић Песа |
3 коментара:
Срећно!
Драга Веселинка,
када прође пуно времена „повратак кући је тежак“... Да би био успјешан, треба да се „сложи више фактора“. Вама је познато на какве проблеме је наилазила нама драга Зорица...
Лијепо је кад неко покуша и пружи пријатељски руку. Ја сам захвалан Савку на покушајима „удомљавања“...
Видљиво је и варљиво. Не поведимо се за тим.
Код куће сте, та где сте, драги Мирославе. Велики песници су увек у своме дому.
А сутра ће бити дан када сам се са Зорицом уистину срела. Августа 12. године 2012. У њеном Левосоју, селу малом. Недалеком од мог Карадника. (Тешко име. Црни дан. Треба му истражити историју.)
Поздрављам Вас. И нашег драгог Савка. И све песнике илинданске редом.
Веселинка
Постави коментар