МИКЛОШ РАДНОТИ

* 05. мај 1909   † 09. новембар 1944

Црногорска елегија (фрагмент)

                                    *
На небу орао кружећи гони свој плен, а доле, у заливу Јадрана
врте се барке тражећи преноћиште; — ни ово
ни оно није лак хлеб.
Надолазе кроз сумрак сене Николâ, јашу на
мазгама лаким; о, ни друго што није лако! само још
очни капци мртваца, капци што су остали отворени, и с временом
пожути им модрина!
Добро је тако, судбина ће нам тако бити тежа. И већ је све тежа,
као со, ил΄ као туга.

1933

Миклош Радноти
/Пријевод: Данило Киш/

Форум - Нови Сад (1961)

Усиљен марш (фрагмент)

О, како бих веровати мого да није само кратак
сан све то што вреди и да имам дом за повратак;
о, кад би га било! и ко негда на свежој веранди
зујале би пчеле мира док се пекмез хлади,
а башту би облио умирућег лета ход,
међ грањем би се љуљао зрели, голи плод,
чекала би ме Фани пред плотом тим што пева,
и падале би сенке тромога поподнева —
све ће то можда бити! месец је високо пропет!
Не пролази, пријатељу, зовни ме! устаћу опет!

Бор, 15. септембар 1944.

Миклош Радноти

© GyurIca (Panoramio)