 |
Није тај вук тако страшан,
Нити велик, нити зао,
Већ је писац нама њега
Као таквог дочарао!
Да напише, како треба, поново те бајке,
Поносне би тада биле све вучије мајке!
Ни прасићи, ни јарићи не би били славни,
Него, брате, ко што јесте, вук би био главни!
Овако је слика лажна, слабићи су бића снажна,
А вукови ноћна мора, отпадници од чопора.
Нинус Несторовић
 |
 |
Нема коментара:
Постави коментар