 |
С Тајном Беле Хамваша
И видим крв потече
Слива се низ лице и натапа кошуљу
И појави се сунце
Прве зраке освијетлише прозор
А мене захвати ужас
Као звоно које оглашава смрт
Па се онда скрива у своју собу
Како да испашта потомак за очеве гријехе
Грозничаво тражим таблете за болове
И смирење
На столу иза часовника
Испод свјетиљке постеље и тепиха
А из комшилука допире класична музика
Као да се ништа догодило није
Живот наставља сопственим путем
Не хаје што Бол је једина истина
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар