0

СРБИЈА ПО СРЕДИ

Бубашвабе послују у мраку.
Шушкају кухињом, миц — миц.
Медаље кућа приземљуша,
крах епохе иницирају, на блиц —
тресак грома, па пљусак мину.

Образ од шамара поцрвенео бриди.

Суочавање тзв. српске елите
са националним губитништвом
спаде на труд чишћења блатњавих
ципела смрдљивим ималином.

Кожа одбија да покаже сјај.

Чија је ово земља. Пресахле чесме.
Ужас сиротиње. Пагански обреди.
Рачун стигао адресиран познатом купцу:
емајлиран лонац — косовски поклопац.

Председник крње владе — заротиран зврчак
шиба у смеру узми све или ништа. До руба.
Другови и другарице, не ленчарите
потопиће нас јаловина. Маните причу.

Мој лични пример, узмите за узор.

Мува без главе — чему трља ножице,
пред кишу — силом прилика мотика - лутка
ономад клепана у ковачници СФРЈ-ота,
уместо напред, цима натрашке.

Кобајаги чува црвене патлиџане
привезано о коље под пластеником:
температура не јењава — крајност,
час топло, час хладно — проветрава
али не спасава, али не спасава.

Александар Лукић



Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top