0
* 13. април 1935  † 07. новембар 2005
ДИОГЕН У БУРЕТУ (фрагмент)

    Он је доживео доба Александра Македонског. Када је Александар био у Коринту, дошао је да види Диогена. Он је лежао и грејао се на сунцу. „Ја сам Александар, цар Македоније а ускоро и целог света“ – казао је Александар. – „Шта да учиним за тебе?“ – „Склони се устрану и не заклањај ми сунце“ – одговорио је Диоген. Александар је отишао и казао пријатељима: „Да нисам Александар, желео бих да будем Диоген.“
      Диоген је, тобоже, умро оног истог дана кад и Александар у далеком Вавилону. Пошто је осетио да му се ближи крај, довукао се до градске пустаре, легао на ивицу прокопа и рекао стражару: „Када видиш да не дишем, гурни ме у прокоп, нека се браћа пси почасте.“ Али Коринћани су од стражара одузели Диогеново тело, сахранили га уз почаст, над гробом су поставили стуб, а на стубу – мермерног пса.

Михаил Гаспаров
/Пријевод с руског: Радмила Мечанин/

Жан-Леон Жером (Jean-Léon Gérôme): Диоген

Постави коментар Blogger

 
Top