уторак, 01. септембар 2015.

Данил Хармс

* 17./ 30. децембар 1905  † 02. фебруар 1942
* * *

- Кад видим човека, имам жељу да га млатнем по њушци. Право је задовољство ударати човека по њушци!

- Седим у својој соби и ништа не радим.

- Кад оно, неко ми дошао у госте, лупа ми на врата. Ја кажем: “Слободно!” Он улази и каже: “Добар дан! Баш добро да сам вас затекао код куће!”! А ја њега – дум по њушци, и још приде чизмом између ногу. Мој гост пада, превијајући се од страшног бола. А ја њега - штиклом, па у очи! Наводно, шта има да скита. Кад га нико није звао!

Или, на пример, овако нешто. Нудим госту шољицу чаја. Гост прихвата, седе за сто, пије чај и нешто прича. Ја се правим да га слушам с великим интересовањем, климам главом, уздишем, бечим очи као да се чудим и смејем се. Поласкан мојом пажњом, гост се све више и више уживљава.

Ја мирно наливам пуну шољицу кључале воде и бацам је госту у њушку. Гост скаче и хвата се за лице. А ја му кажем: “ У мојој души нема више милости. Марш напоље!” И Избацујем га напоље.

Данил Хармс

Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: