0
* 24. мај 1899  † 19. октобар 1984
ЈА САМ ГОНГ

У песми мога гнева налази се једно јаје,
А у том су јајету мој отац, моја мајка и моја деца,
А у свему томе смешани су радост и туга и живот.
Велике олује што сте ми притекле у помоћ,
Сјајно сунце што си ми подметало ногу,
У мени има снажне и врло старе мржње,
А за лепоту ћемо после видети.
У ствари, очврснуо сам само по љуштури:
Када би само знали како сам у сржи остао мекушан...
Ја сам гонг, и памук, и снежна песма,
Кажем, и сигуран сам у то.


НОЛИТ, Београд, 1976
НЕДОВРШЕНИ

Лице које не говори, лице које се не смеје,
које не каже ни „да“ ни „не“.
Чудовиште.
Сенка.
Лице које се пружа,
које одлази,
које пролази,
које се полако расцветава према нама...
Изгубљено лице.

Анри Мишо


Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top