 |
| * 17./30. октобар 1877 † 05. октобар 1954 |
◊ஜ════════☺ஜ۩۞¬۩ஜ☺═════════ஜ◊
Ерос је заљубљеност у живот, ”афекат бића” (Фихте1.), жеђ за пуноћом, жеђ за важењем, рађање у лепоти, жеђ за вечним животом (све је то рекао још Платон) и, на крају крајева, Ерос је жеђ оваплоћења, преображења и васкрсења, богочовечанска жудња, жудња рађања Богочовека, његовог истинског ”рађања у лепоти”, жудња обожења и вере ”да ће лепота спасти свет” (Достојевски), и то је рекло хришћанство јер је оно религија апсолутно жељеног. И оно је рекло оно што је тражио и што је предосећао Платон јер ”рађање у лепоти” јесте, разуме се, оваплоћење и преображење.
Ако је тачно да подсвест поседује еротски усмерену природу, онда ево у шта се она ”сублимира” и ево какви цветови израстају из њене скривене дубине:
Сјај из таме.
С црном Грудом
Растао се не би чудом
Твојих ружа врх.
Да у мрачно није Гнездо
Упио се или несто
Њихов корен мрк.
(Соловјов)
Може изгледати донекле необична оваква ”суштинска” поправка Фројдове идеје, али је она сасвим доследна: Фројд тражи ”сублимацију”2., а сублимацију у грандиозним размерама пружа Платон. Динамика Ероса усмерена је на оно што Платону изгледа "најсублимније”. Ако хришћанство уочава још вишу тачку која одређује правац, онда је оно дужно да настави сублимацију јер се сублимација уопште не зауставља: ”уздизати” се може само ка ономе што се сматра највишом вредношћу (sublimissimum).
Целокупно стваралаштво, целокупна култура и целокупна религија представљају ”сублимацију” усмерену на оно што се открива (у "откровењу”) као највиша вредност: ”јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше”, где је ваша највиша вредност, тамо је и ваш Ерос.
Ако је тачно да подсвест поседује еротски усмерену природу, онда ево у шта се она ”сублимира” и ево какви цветови израстају из њене скривене дубине:
Сјај из таме.
С црном Грудом
Растао се не би чудом
Твојих ружа врх.
Да у мрачно није Гнездо
Упио се или несто
Њихов корен мрк.
(Соловјов)
Може изгледати донекле необична оваква ”суштинска” поправка Фројдове идеје, али је она сасвим доследна: Фројд тражи ”сублимацију”2., а сублимацију у грандиозним размерама пружа Платон. Динамика Ероса усмерена је на оно што Платону изгледа "најсублимније”. Ако хришћанство уочава још вишу тачку која одређује правац, онда је оно дужно да настави сублимацију јер се сублимација уопште не зауставља: ”уздизати” се може само ка ономе што се сматра највишом вредношћу (sublimissimum).
Целокупно стваралаштво, целокупна култура и целокупна религија представљају ”сублимацију” усмерену на оно што се открива (у "откровењу”) као највиша вредност: ”јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше”, где је ваша највиша вредност, тамо је и ваш Ерос.
◊ஜ════════☺ஜ۩۞¬۩ஜ☺═════════ஜ◊
1. Цитат из Предавања о блаженом животу Ј. Г. Фихтеа (прим. прир. рус изд.).
2. То јест подизање ка вишем, узвишавање, уздизање, облагорођавање. Сублимацији је супротна профанација због које се често окривљује Фројд, тј. обесвећење узвишеног, скрнављење светог. Приступ научно занимљив и драгоцен, али етички, есгетички и религиозно сасвим неприкладан и смета сублимацији. С ове стране долазе и сви напади на Фројда. Психоаналитичар ће, разуме се, позицију оног који напада објаснити нарочитом психичком функцијом названом ”цензура”. Али, у одговор на то, Фројдово становиште можемо окарактерисати као манију сексуалне профанације, као веома распрострањено и веома штетно становиште.
2. То јест подизање ка вишем, узвишавање, уздизање, облагорођавање. Сублимацији је супротна профанација због које се често окривљује Фројд, тј. обесвећење узвишеног, скрнављење светог. Приступ научно занимљив и драгоцен, али етички, есгетички и религиозно сасвим неприкладан и смета сублимацији. С ове стране долазе и сви напади на Фројда. Психоаналитичар ће, разуме се, позицију оног који напада објаснити нарочитом психичком функцијом названом ”цензура”. Али, у одговор на то, Фројдово становиште можемо окарактерисати као манију сексуалне профанације, као веома распрострањено и веома штетно становиште.
 |
| ISВN: 86-85063-22-1 |
Нема коментара:
Постави коментар