0
ISBN: 978-86-89485-19-6

ДРАГИ ПРИЈАТЕЉУ

Стар сам човек и осећам када киша крене из Хилдесхајма,
тада почне све да ме боли.
Свака кошчица.
Само кљуца.
Вртим се дан-два, три, све гледам да не досађујем,
па решим као мало дете,
јер матори људи и подетиње,
да питам нешто,
али не директно,
него онако.
Те некако и добих одзив.
Изнуђен, али као почашћен!
Нећу Вас утешити, ако кажем да ми нешто фали.
Штавише, можете помислити да и Вас то чека.
У ствари, мени одавно фали све.
Надао сам се да ће нешто доћи,
то је и једно од тумачења смисла живота.
Али остаде само на тумачењу,
а чекање беше џабе.
Зато сам све то дебело платио.
Иронија као моћно средство у поезији,
а и другде у књижевности, је ништа, и то дибидус,
колико је та рђа моћна у животу.
Пре пет-шест месеци нешто ме беше стисло,
морадох код доктора.
Рече ми човек да сам тежак тип,
да би било добро да скинем неко кило.
Мало се почудих, па климнух главом,
као, добро.
Кад изађох од тога мешетара размишљах са оно мало мозга,
он се иначе скупља са годинама као чварак,
с тим што се чварак скупља на вишој температури,
а мозак на вишим годинама,
и шта сам смислио,
па дошао сам до закључка да никако не могу скинути толику килажу                                              
јер ми је он прописао гомилу лекова.
Напросто, човек када све то прогута,
мора да пукне од муке.
Иако спадам у оне који су свашта појели и прогутали,
изгледа да сам толико претеривао с тим,
да сада не могу више ни да зинем.
Јер, ако овако наставим појешћу себе.
Можда је то једно од решења.
Али, морам признати за мене није утешно,
верујем неће бити ни за Вас.
Напротив, убеђен сам да су сва та решења штетна од оног момента
када сазнате за њих.
А лепо смо живели без решења,
нарочито без оних која вам нуде тзв. доктори.
Све ово сам написао зато што ћете ме Ви добро разумети,
као што ја разумем Вас
и као што врло добро не разумем себе.

Ово ћу писамце објавити
да не би неки који се издају за пријатеље и Вама и мени
помислили како нешто мутим,
још мање да Ви и ја мутимо!

Лидију и Вас срдачно поздрављамо Биља и ја, чак из Ниш(а).

Држте се!

29. јун 2015.

Стојан Богдановић






Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top