0
* 11. април 1934   † 29. новембар 2014
Мој живот

Моје тијело огромна лутка
одбија да се дигне.
Ја сам играчка жена.
Моја мајка

би ме усправљала за своје пријатељице
„Говори, говори,” молила би.
Ја сам мицао устима
али ријечи нису долазиле.

Моја жена ме скинула с полице.
Лежим у њеним рукама. „Мука нам је
од самих себе,” шаптала би.
А ја сам ту лежао, нијем.

Сада ми моја кћи
даје пластичну бочицу
напуњену водом.
„Ти си моја права беба,” каже.

Јадно дијете!
Загледам се у смеђа
огледала њених очију
и видим себе

како се смањујем, тонем
у дубину за коју она ни не зна да је ту.
Без даха,
нећу се поново дићи.

Урастам у своју смрт.
Мој живот је мали
и све мањи бива. Свијет је зелен.
Ништа је све.

Марк Стренд
/Пријевод: Аднана Карахасановић Зељковић/


Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top