0

КОШМАРИ И ОПШТЕ ИЗБЕГЛИШТВО

 (из Преписке са Душанићем)

1.
Свуноћ ме гоне,
као пса верног ме прогањају,
ловци, слуге Сотоне,
на истину лају.

Убијају ме, трују,
гасе на мени струју,
ликују душмани,
Драинчеви црни дани.

Сад се и слабићи силе,
кидишу, реже,
уједају ме мучки,
вампирски пир пучки,
страшни кошмари
и најближи од мене беже,
нико не мари,
нико не мари.

2.
Сви негде беже,
једни из домовине,
други у домовину,
нема места за истину,
нема правде;
неки одлазе одавде,
неки се враћају овде,
али нема слободе —
опште је избеглиштво.
Само пут Господњи, прави,
може да нас
од греха избави.
У молитви је спас. 

Власта Младеновић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top