 |
Господе гладни смо осмијеха
Недостају нам озарена лица
Превише је драме и варница
Сваки пут нам слијепа улица
Ако је кушња и ње нам доста
Отегла се мука нема јој краја
Живот нам постао без значаја
Смрдљив као покварена јаја
Ако не помаже ни ријеч блага
Загрми Господе и тачку стави
Угурај нам памет некако углави
Ил потоп шаљи да нас подави
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар