среда, 02. децембар 2015.

Валентина Иванова Терзић: Кадa си отишла


Кадa си отишла
Те вечери
Зграбила сам сећања
На сунчано детињство
И уронила у мирис
Твоје коже
Над надлактицом.

Од те вечери
Више нисам иста
И нисам спокојна
Док те не сретнем
Поново
И загрлим
И испричам ти о свему
Што си пропустила
Мада си била увек ту.

Када си отишла
Те  вечери
Ја сам некако пробала
Да се уклопим
И да будем нечија
Али истина је
Да сам остала своја
У теби сачувана
Нетакнута.

И од те вечери
Све ми се чини
Ја са Богом чешће разговарам
Поверила си ме на чување
Јединој Истини
Којој служим
Ево
Свe овe годинe
И сваки пут те поново оживљавам
И питам, како си?
И на тренутак осетим
У поветарцу мирис твоје мараме
Тек скинуте после Богојављенске Литургије
У заједници са Светима
Јеси ли пригрлила неки мали кутак
Свога мира, питам се?
А верујем да јеси.

Валентина Иванова Терзић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: