 |
сада је извесно. био је трик.
сада нам на лице падају сенке.
наслаге тешке.
сада нам очи разгрћу свице
и натраг, у таму, скривају
одсјај стаклене илузије...
сада знамо: трик...
просуло се зрње јалових мисли
по овој мрачној крчми.
грешке су се извесно поткрале.
намножио се мрак.
очи су нам постале зле.
и више се никад у њима
делеки светови неће спајати мишљу
која понире кроз светлосне године.
јер, забога, био је трик.
до лажне звезде, бунтовне планете
са именом богиње, стиже се само
дилижансом презрења...
ни трага од свемоћног портала...
од трагова зала се не да утећи...
причаћемо само отужну причу.
призиваћемо у песмама
незграпне птице
да нам одају тајну великих крила...
упорно их звати... молити надсиле...
али, највеличанственије представе
никад неће бити
што су некада биле...
јер,... о, да... - трик...
Тони Пердић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар