уторак, 12. јануар 2016.

Мирослав Б. Душанић: Поглед у понор


Поглед у понор

Прије него што одем у болницу
Испићу чашу црног вина
Да ублажим страх од шума
Бијелог мантила и благе ријечи
Која ништа добро не обећава
Погледом ћу да потражим птицу
На брези у комшилуку
И сачекати одбројавање звона
Са цркве Светог Андреја...

Када кренем одјекиваће кораци
Ништа неће бити као што је било

Мирослав Б. Душанић


Мирослав Б. Душанић
Мирославе мој брате рођени

Сачекаћу вријеме да прође
јер не могу да судим и кудим
о времену које није прошло
а тек треба да дође
А дотле нека звона звоне
радосну оду постојања
коју ћемо слушати
у шуми уз цвркт птица
и гдје тишину вјетар односи
у далеке снове о времену прошлом
и времну које тек долази

Мирославе мој брате рођени
Драшан је од окопнелог снијега ових дана излио
Устава се замутила
а Дањишта натопљена водом
гдје чизме пропадају до глежњева
код кућа Милошевића и Бећаревића
све мање дими дима из оџака
а сланина не мирише више онако оштро као некад
ни шпиритуша ракија и гермуља се не пије
а и комовицу шљиву слабо ко проба
јер су сви обољели од озона без кисеоника
што нестаје кроз неузоране њиве


Не пуцају више ни прангије
и ништа више није као прије
Појежанско звоно се чује слабије
а сунце све више грије у тјеме убија
поред Илове чобана нема
у шашу љубави и мириса рогоза
бјелином ноге не гледају табанима небо

Понекад се виром на Драшану
виле појаве и купају
ноћас сам их видио можда сам сањао
све се около у мртвило завукло
па пустаром постајемо
треба чекати вријеме да дође

Савко Пећић Песа


Савко Пећић Песа

10 коментара:

PESA - dar је рекао...

Сачекаћу вријеме да прође
јер не могу да судим и кудим
о времену које није прошло
а тек треба да дође
А дотле нека звона звоне
радосну оду постојања
коју ћемо слушати
у шуми уз цвркт птица
и гдје тишину вјетар односи
у далеке снове о времену прошлом
и времну које тек долази

Мирославе мој брате рођени
Драшан је од окопнелог снијега ових дана излио
Устава се замутила
а Дањишта натопљена водом
гдје чизме пропадају до глежњева
код кућа Милошевића и Бећаревића
све мање дими дима из оџака
а сланина не мирише више онако оштро као некад
ни шпиритуша ракија и гермуља се не пије
а и комовицу шљиву слабо ко проба
јер су сви обољели од озона без кисеоника
што нестаје кроз неузоране њиве
Не пуцају више ни прангије
и ништа више није као прије
Појежанско звоно се чује слабије
а сунце све више грије у тјеме убија
поред Илове чобана нема
у шашу љубави и мириса рогоза
бјелином ноге не гледају табанима небо

Понекад се виром на Драшану
виле појаве и купају
ноћас сам их видио можда сам сањао
све се около у мртвило завукло
па пустаром постајемо
треба чекати вријеме да дође

Veselinka Stojkovic је рекао...

"Понекад се виром на Драшану
виле појаве и купају
ноћас сам их видио можда сам сањао
све се около у мртвило завукло
па пустаром постајемо
треба чекати вријеме да дође"

Veselinka Stojkovic је рекао...

Две велике песме!

PESA - dar је рекао...

Veselinka Stojkovic hvala, tvoja me promišljanja na moje riječi i dotjerivanja komentara i pretvranja u pjesme, koja se tako u poeziju staču neizmjerno raduju i uvijek nanovo iznenade. Zato sam neizmjerno zahvalan za sve i što nađeš vremena i činiš, kako za mene,a tako i za moje skromne stihove.
Pozdrav iz Dervente.

Veselinka Stojkovic је рекао...

Појезна – Дервента је срећна што има вас двојицу, Савко. И Хилдесхајм што има Душанића.

А овај коментар, ова песма – хајде да је крстимо "Мирославе мој брате рођени" – заиста, заиста, савршенство је.

Поздрави из Врања, драги Савко.

Veselinka Stojkovic је рекао...

Два савршенства, само да није туге...

Мирослав Б. Душанић је рекао...

Драга Веселинка, да није туге и краткотрајних тренутака радости вјероватно би се утопили у „безбојној досади“...
Допало ми се ово ваше „ћаскање“.
Послије извјесног времена пријатељ Песа „подноси извјештај“ из завичаја, није баш охрабрујући али ме „враћа на позната мјеста“. Остаје ми само да „укључим машту“ и побјегнем од „моје свакодневице“...

Veselinka Stojkovic је рекао...

Живот – што је? – него туге и радости.

Мирослав Б. Душанић је рекао...

Туге много а радости строго дозирано као да је најскупљи зачин...

Veselinka Stojkovic је рекао...

И би песма.
Пјесма! Пјесма уз Пјесму.