0

ЈЕЛИСЕЈСКА ПОЉА

Идем пустињом, можда пластичном ливадом
Поље је ненасељено али није празно
Не знам зашто мислим да сам у пустињи
Неодређене боје или више боја
Мркожуто, али и зелено
Идем сам, без коња или камиле
Мада, занимљиво, осећам нечије присуство
Нисам сигуран да ли ми је предео познат
Идем више мишљу него ногама
А опет као да пешачим у родна Голеша
Пролазим кроз звуке или гласове
Поред невидљивог дрвета
У чијој су сенци змија или гуштер
Нема воде ни жеђи
Не знам да ли одлазим или сам у повратку
Преживео па причам или тек треба да умрем
Не чине се сан, то опште банално место,
Привиђење или маштарија
Некако ми је више казано него

Што видети и разумети могу
У телу сам, лак и незаморен
Без година, жеља и циља
По промисли којој се не противим
На неком као испиту, благо обузет страхом
Прекрива ме нејасно ишчекивање
Музика са жица, од пискова и бубњева
Мириси јужни и северни
Ништа није случајно у том складу
Нити са мном у неспоразуму
А све као да сам нешто дужан
Пропустио да учиним
Неко ће ме питати за нешто.

Винко Шелога


Фотографије: © by Viktoria Weihmann Vicky

Постави коментар Blogger

 
Top