У вријеме бурних превирања
Отац је обрезивао винову лозу
Гајио пчеле и често туговао
Говорио је да одлазак од куће
Није никаква значајна одлука
Да се никада не заврши добро
Кад се умисли да попут Христа
Имаш визије о бољем свијету
Сине мани се ђаволска посла
Не узимај правду у своје руке
Тумараћеш тужан по беспућу
Нема те ни благе ни јаке ријечи
Која зауставља коње у галопу
Мирослав Б. Душанић
6 коментара:
Песма до песме.
Какво савршенство! Компас.
Компас је „изузетна стварчица“ за оне који знају/науче са њим руковати...
Који науче. Или им Бог отвори очи.
Баш.
Песма је савршенство, компас. Садржајем, целом собом.
Ретки су срећници са оваквим песмама.
Постави коментар