четвртак, 14. јануар 2016.

Мићо Цвијетић: ХРАБАЛ И ГОЛУБОВИ


ХРАБАЛ И ГОЛУБОВИ

У златном Прагу, како су преносиле и наше новине,
Дуго је боловао славни чешки писац Бохомил,
А онда, непримерено његовој величини и слави,
Тужно окончао у амбису, док је хранио голубове
На балкону, на петом спрату болничке собе;
Већ одавно беше престао општити са овим светом.


По нашем песнику Брани, било је сасвим обрнуто,
Голубови су хранили њега, на смрт боног прозаика;
А истина је сасвим подвојена, између оне коју је
Преносила светска штампа и певао српски песник.


У својим кљуновима, на маслиновим гранчицама,
Како су некада хранили и моћног Зевса,
Голубови су уморном писцу доносили храну,
Брижно га нуткали, делили залогаје узајамно;
У заносу блиске љубави, игре живота и смрти,


У амбис се сурвало само Храбалово трошно тело,
А на голубијим крилима, по вишњем налогу,
Душа се винула у бесконачно, узлетела пут звезда.

Мићо Цвијетић 

/Преузето из ТРАГ, Часопис за књижевност, уметност и културу; година VIII, књига VIII, свеска XXXI; Врбас, септембар 2012./

Мирослав Б. Душанић

3 коментара:

Veselinka Stojkovic је рекао...

Веома ми се допала песма.

Veselinka Stojkovic је рекао...

Много грешимо кад пишемо српски.

Мирослав Б. Душанић је рекао...

И ја сам тог мишљења.