3

ХРАБАЛ И ГОЛУБОВИ

У златном Прагу, како су преносиле и наше новине,
Дуго је боловао славни чешки писац Бохомил,
А онда, непримерено његовој величини и слави,
Тужно окончао у амбису, док је хранио голубове
На балкону, на петом спрату болничке собе;
Већ одавно беше престао општити са овим светом.


По нашем песнику Брани, било је сасвим обрнуто,
Голубови су хранили њега, на смрт боног прозаика;
А истина је сасвим подвојена, између оне коју је
Преносила светска штампа и певао српски песник.


У својим кљуновима, на маслиновим гранчицама,
Како су некада хранили и моћног Зевса,
Голубови су уморном писцу доносили храну,
Брижно га нуткали, делили залогаје узајамно;
У заносу блиске љубави, игре живота и смрти,


У амбис се сурвало само Храбалово трошно тело,
А на голубијим крилима, по вишњем налогу,
Душа се винула у бесконачно, узлетела пут звезда.

Мићо Цвијетић 

/Преузето из ТРАГ, Часопис за књижевност, уметност и културу; година VIII, књига VIII, свеска XXXI; Врбас, септембар 2012./

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

Veselinka Stojkovic је рекао... субота, јануар 16, 2016

Веома ми се допала песма.

Veselinka Stojkovic је рекао... субота, јануар 16, 2016

Много грешимо кад пишемо српски.

Мирослав Б. Душанић је рекао... субота, јануар 16, 2016

И ја сам тог мишљења.

 
Top