0
У ОГЛЕДАЛУ ТРЕНУТКА (фрагменти)

*
    На црним листама – списковима неприхватљивих и контроверзних јавних личности – једно време се повлачило и моје име. То ми није сметало, напротив; готово да сам се поносио. Свако је од нас личност онолико колико је споран, другачији, неприхватљив. Једно је, међутим, објавити своју посебност, а друго доказати је, потврдити и поклонити је животу. Бојим се да у њеном остваривању нисам далеко одмакао.

*
    Бити неприхватљив, значи бити жив. Наши су управљачи, у оно време, зазирали од живота, и од свега што се не да контролисати. Поред суровости, њих је одликовала и једна дечја психолошка црта: хтели су да буду вољени. Отпор их је вређао и болео. То је неприхватљиво, цвилели су, без образложења, као људи који поседују највиша, непогрешива мерила исправности и друштвене пристојности. Није им падало на ум да је неспособност прихватања и разумевања ствар њихове ограничености.

*
    Ничег се не одричем, мада ме од помисли на неке глупости и заблуде хвата мука. Какве све будалаштине нисам озбиљно узимао... Срећом, благовремено сам долазио себи, нисам истрајавао у глупостима. Нама, који се залећемо и лако загревамо, богови су завештали спасоносни лек који се зове недоследност. Код промене мишљења и опредељења ваља гледати да ли су оне плод природног сазревања, или је по среди користољубиво прилагођавање. Сам са собом могу шта хоћу и како хоћу; важно је да у своје погрешке не увлачим друге. Моје недоследности шкодиле су једино мени, то јест, извесној мојој слици у јавности, до које ми није превише стало.

Милован Данојлић

Фотографије: Савко Пећић Песа

Постави коментар Blogger

 
Top