 |
| Яндекс.Фотки |
Сама сам на северу Баната
Разливена у безбројним отисцима
Дубоко заораних бразди
Ничија и нишчија истовремено
Ни поглед одозго, ако би се и
Сетио да ме погледа, заслепљен
Светлошћу што нескривена
Избија одасвуд, ни поглед
Нема за шта да се ухвати
Ја бдијем над непремостивом
Препреком од једног великог корака
Који би ме могао увести у
Бескрајни простор испуњен
Празнином. Али, испред мене је
Читава ливада самоникле камилице
Која се њише на усплахиреном ветру
Однекуд са далеких Карпата
Допире сећање на брижан зов пастира
и устрептале сенке ваздуха
над прошлогодишњим снегом
А затим наступа тишина
Гордана Ђилас
 |
| Петар Бојић |
Нема коментара:
Постави коментар