0

СЕОСКИ ДНЕВНИК (фрагменти)

Уносим овај дан у свеску, уз духовну и медитативнау музику. Рад. Беог. 2 програм 19. Франц Лист: Естергомска миса.

***
Смрт је на селу 
очигледнија 
и искренија

Сви знају
у какву су га земљу закопали
какву је земљу оставио

Жена 
копајући кромпир
реже ашовом лице покојног мужа

(Владимир Бурич: Кад будем стар као земља, Градина, 1988. Превод Михаило Игњатовић) нема више ни Градине, отишао одавно и Михаило. Писао је рецензију за моју збирку Испис таме. Сећам се професора Михаила, оснивача Књижевне колоније Сићево…)

21. април

Облачно, небом таласи облака, хуји ветар, плове острва, сиви, бели, тамни, сенке преко пејзажа плове, преко још сивих шума букових, у којима пламте беле крошње дивље трешње. Разлистали се брезици светле крпице зеленкасте на плећима брда. Из дана у дан зеленило снажи, а ја мотрим ове пејзаже брда и утапам у њихово зеленило. Пејзаж је песма коју облаци сенкама дописују. Окопавам малине, тегобно, а из  влажне земље  трава већ сутрадан се диже и ја.
Чујем шапут траве. Казује:
                       Ја сам трава; ја покријем све.
                                       Ја сам трава.
                                       Пустите ме да радим. 
                                      
                                       (Карл Сандберг)

Нигде живе душе, само цвркут птица. Гракне гавран. Хуј авиона. Поново почиње киша росуља. Јавља се песник Димитријевић. Јучер сам му посало текст о његовој збирци песама „Златно доба“. Обрадовао се тексту, задовољан мојим мишљењем о њ поезији. Добро је да сам својим текстом обрадовао песника заточеника поезије. Данас кад су и од поезије и књиге сви дигли руке има још верника песме и речи. „Џабе пишеш, џабе дангубиш, казују ми моји сељаци, терају лакрдију“.
Завршио сам са окопавањем малина. Очистих траву око три вишње окопао трешњу коју сваке године мраз обере. Али зато цвета у мојој песми. Седим на буковом трупчићу, уз цвркут птица, зуј пчела исписујем ове редове.
Прозраци, између облака сунчева светлост шара пејзаж. У подне поново груну талас тамних облака. У мислима настојим да их усмерим преко Остреша. И заиста отпловише, за њима стиже нови талас…

***
Расцвали се маслачци –
златници у трави
Радост у погледу

***
Мотрим како бумбар када приђе цвету снажније забруји крилима, јави се, а затим слети по своје следовање.

Мирослав Тодоровић
                                                    /ПОГЛЕДАТИ ВИШЕ/
Фотографије: Чедо Васлић

Постави коментар Blogger

 
Top