 |
кад песник намешта сијалицу
онда се сви одмах узјогуне
тврде да мрак није тако густ
да га за то нико није овластио
да има много стручнијих...
кад песник намешта сијалицу
онда му нико ништа не верује
па и он сам затим поверује
да се мрак тиме неће разбити
онда се брзо рашире сумње
да ће се ишта поправити
(ко је па он да нешто поправља)
онда му неки прогунђају
зашто то није раније учинио
могао је кад год је хтео
они чекају а он тек сада
да ли тада није смео
у мрачан се ћошак завукао па одатле
на погрешна светла кевће
кад песник намешта сијалицу
онда се он мало више пропне
богами се он добрано пропне
па сви очекују да се стропошта:
нависоко пуца и намере му задње
чим поново засветли песник ће у мрак
да одатле мерка нову сијалицу
јер живци му нешто нису у реду
јер намера му мрачна а прозирна
јер људи су ипак помало и звери
тако ти је брате мили
кад песник намешта сијалицу
Драган Ј. Ристић
 |
Фотографије: Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар