Јован Илић: ПЕСМЕ

* 15. август 1824  † 12. март 1901

ВИДИМ И САМ, ДА ЗА ПЈЕСМУ НИСАМ

       Узех гусле јаворове,
Да с' напјевам златна в'јека,
Попуцаше струне нове,
Одазва се тужна звека!

       Запех жице тамбурове,
Мишљах наћи срцу л'јека; —
Празне жеље Танталове,
У једаред чу се јека!

       Насмија се б'јела вила:
"Ао, момче, лудо ти си,
Што соколу ломиш крила!

       "На што ти је младост пуста?
"Ви'ш за пјесму ти да ниси,
"Већ да љубиш медна уста!"

Јован Илић

СКЗ, Београд, 1894.