0
* 15. август 1824  † 12. март 1901
ВИДИМ И САМ, ДА ЗА ПЈЕСМУ НИСАМ

       Узех гусле јаворове,
Да с' напјевам златна в'јека,
Попуцаше струне нове,
Одазва се тужна звека!

       Запех жице тамбурове,
Мишљах наћи срцу л'јека; —
Празне жеље Танталове,
У једаред чу се јека!

       Насмија се б'јела вила:
"Ао, момче, лудо ти си,
Што соколу ломиш крила!

       "На што ти је младост пуста?
"Ви'ш за пјесму ти да ниси,
"Већ да љубиш медна уста!"

Јован Илић

СКЗ, Београд, 1894.

Постави коментар Blogger

 
Top