0
* 29. март 1863   † 08. новембар 1935
МЕТАМОРФОЗА

Сневам да сам заспао у пољу
Зими. Џбуње беше голо, наго;
Белила се поља, снег је вејо
На мене се бео покров слаго.
У тишини сва божја створења
Као да се за одмором грабе:
Испод леда спавале су воде
Испод земље гуштери и жабе.
Ћутали су пупољци под кором,
Загрливши у сну једно друго
Спавао сам и ја са природом,
Спавао сам тврдо, слатко, дуго.

Сневам да сам прен'о се изà сна:
Неко снежни покров стрже с мене,
Топло сунце грôтом се смејало, —
Џбуње пупча, поља се зелене.
У около хиљаду гласова
Уз шуштање набујалих вода:
Узаврели вивци, дошле чапље,
Стоји крекет жаба, клепет рода...
Шта је ово? И у место много
У памети мисли да премећем —
Напех плућа од силне радости
Да запевам? Не, — да закрекећем.

Милета Јакшић 

СКЗ, Коло XXV, бр. 164; Београд, 1922.

Постави коментар Blogger

 
Top