Са кћерком Матејом (2015.) |
Мој пут се приводи крају
И ту не помажу ријечи охрабрења
Које свакодневно упућују блиске особе
То нема никакве везе ни са позитивним погледима
Које нам нуде квази-терапеути
Јер живот има своје нужности и законитости
Не сматрам оправданим у то увлачити демоне
Ђаволске силе и Божије науме
Као да је ријеч о планетарној катастрофи
А не само о обичном одласку склопљених очију
Прије окончања пута не бих да се окивам и спутавам
Треба отићи радостан и слободан
Мирослав Б. Душанић
У шетњи са мојом Лидијом (2015.) |
Нема коментара:
Постави коментар