0

МИНИЈАТУРЕ (избор)

3.
све чешће ме дозива
небо завичајно
док ме јуре
пашчад уклета
жељна крви
и црне освете


4.
њиве су моје
одавно незаоране
ране се моје
још по њима шећу
тражећи очев глас
и песму девојачку
песму плаветну
благу
лепршаву


6.
нејаке су моје речи
да тугу искажу
немоћне су
да ме на златна поља
врате
да ме крај реке
омаме
да ме јутром ојутре
и поново
у песму претворе

Живко Аврамовић
/Преузето из ТРАГ, Часопис за књижевност, уметност и културу; година VII, књига VII, свеска XXVII; Врбас, септембар 2011./

Фотографисао Перо Васлић:  Мотиви из Доњих Церана

Постави коментар Blogger

 
Top