3

Висинска грозница

Дошло вријеме кад се ништа не уклапа
И не одговара потребама
Нови свијет има своје шарене продукте
Са етикетама на енглеском
Тегла масти и комад погаче на столу
Постали су одраз простаклука и биједе
Док књиге Његоша и Црњанског блиједе
У подрумима скупљајући прашину
Њихова мјеста заузели каталози моде

И као да се жељно чекао овај тренутак
Са зидова и из албума уклоњене слике
Са којих свјетлуцају босонога стопала
И смијеше се пекмезом умазана лица
Одајући своје сељачко поријекло ...

Мирослав Б. Душанић


Фотографије: Чедо Васлић


Нема нема
Нема више ни коломаза,
ни дрвених кола,
ни добрих сеоских лола.

Нема више ни гаса
за косу младих снаша
цурице црвеног папира
што лице момка провоцира.

Нема више ни босих ногу
да по путу прашину дижу.
Ни руке да се зноје
кад се двоје преко рупца воле.

Ма нема ни сеоских паса,
да лавежом из сна буде
у крађи љубавну идилу
и да сви сељани ујтру знају,
али никоме ништа не причају.

Савко Пећић Песа


Фотографије: Савко Пећић Песа 

Постави коментар Blogger

PESA - dar је рекао... петак, јануар 15, 2016

Нема нема
Нема више ни коломаза,
ни дрвених кола,
ни добрих сеоских лола.

Нема више ни гаса
за косу младих снаша
цурице црвеног папира
што лице момка провоцира.

Нема више ни босих ногу
да по путу прашину дижу.
Ни руке да се зноје
кад се двоје преко рупца воле.

Ма нема ни сеоских паса,
да лавежом из сна буде
у крађи љубавну идилу
и да сви сељани ујтру знају,
али никоме ништа не причају.

Позрав од Песе који се јавља директно из Појезне.

Мирослав Б. Душанић је рекао... петак, јануар 15, 2016

Отпоздрављам!
Направи пар фотографија...

Veselinka Stojkovic је рекао... субота, јануар 16, 2016

Ех, Појежани драги... Песници здрави...

 
Top