Мирослав Б. Душанић: Висинска грозница

Висинска грозница

Дошло вријеме кад се ништа не уклапа
И не одговара потребама
Нови свијет има своје шарене продукте
Са етикетама на енглеском
Тегла масти и комад погаче на столу
Постали су одраз простаклука и биједе
Док књиге Његоша и Црњанског блиједе
У подрумима скупљајући прашину
Њихова мјеста заузели каталози моде

И као да се жељно чекао овај тренутак
Са зидова и из албума уклоњене слике
Са којих свјетлуцају босонога стопала
И смијеше се пекмезом умазана лица
Одајући своје сељачко поријекло ...

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Чедо Васлић

Нема нема
Нема више ни коломаза,
ни дрвених кола,
ни добрих сеоских лола.

Нема више ни гаса
за косу младих снаша
цурице црвеног папира
што лице момка провоцира.

Нема више ни босих ногу
да по путу прашину дижу.
Ни руке да се зноје
кад се двоје преко рупца воле.

Ма нема ни сеоских паса,
да лавежом из сна буде
у крађи љубавну идилу
и да сви сељани ујтру знају,
али никоме ништа не причају.

Савко Пећић Песа

Фотографије: Савко Пећић Песа