 |
Срећа се не јури
Говорио је отац погнуте главе
И брао љутику
Са којом се смирују крилати змајеви
И распомамљене гује
Срећу треба исклесати као за кров греде
Мукотрпно знојно
Као рамове за врата и прозоре
Са којима се отварамо према свијету
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар