Мирослав Б. Душанић: Чекање

Чекање

Нема кво да се млого око тој орати — дооратило се!                                                                                              Горан Ранчић

И опет чекање уноси велики немир
У мој живот — Лијечник куцка прстом
Говори о биопсији и метастазама
А ја у мислима одлутао и већ умро
Сестра на шалтеру са осмијехом 
И рутински исписује нови термин 
Пружа ми да потпишем сагласност
О могућим ризицима интервенције
Потписујем — Ионако немам избора
Већа ми је брига реакција моје жене

(Кажу да смо само прах на овој земљи
У овом тренутку волио бих да је тако —)

Хилдесхајм, 09/10/20. фебруар 2016.

Мирослав Б. Душанић 

Смрт је за доконе

Смрт је за доконе и оне који су завршили земаљске послове... 
Ко ти је дао права да размишљаш о бежању из овог пакла? 
Ако се ми злопатимо што не би могао и ти? 
Ако је нама тешко што не би могло и теби?
Јесте ово чекаоница ал’ твој воз није још наишао, 
нити си за овај у који би да се укачиш карту купио. 
Ко ти даје права да одустанеш од писања?
„Ће си пооратимо још малко“ па ако не одустанеш
затворићемо те међ речи које те не разумеју
да би одатле проговорио да се није „дооратило“.

Нада Петровић