 |
Свакога јутра, читајући Душанића,
дан препознајем, дан који долази,
срећан што има писаца,
што има читалаца.
Упућени једни на друге,
јер сви други путеви су затворени,
опстају у страшном невремену
као лишај на камену.
Лишени нежности,
а тако нежни према другима,
окамењена је њихова реч,
мека као душа, душевна као млеч.
По речима ће се свет управљати,
свет који ће доћи,
тако се испуњава дуг,
сунце увек показује југ.
Власта Младеновић
 |
| Перо Васлић |
Нема коментара:
Постави коментар