* 03. мај 1924 † 22. септрмбар 2000 |
Док изабрани народ
Постаје обичан као сви што су
Гради своје куће и путеве
Отвара своју земљу за славине и воду,
Ми лежимо у ниској кући,
Остарели у том поднебљу старом,
Свод нас наткриљује с љубављу
Дах наших усана
Што нам је дат
И што га узвраћамо.
Сан је на каменом тлу.
У Јерусалиму се спава док радио
Доноси јутарње гласове земље
И наше горке речи
Као лешник што је заборављен на дрвету,
Опеван у далекој земљи, сладак.
И као ватра у шупљем дрвету маслине
Надалеко од заспалих
Срце вечно откуцава у човеку.
Јехуда Амихај
/Превела с хебрејског: Ана Шомло/
Нема коментара:
Постави коментар