петак, 05. фебруар 2016.

Вислава Шимборска: Принуда


Принуда

Једемо туђ живот, да би живели.
Крменадла самоубица с покојницом купусом.
Јеловник је некролог.

Чак најбољи људи
морају да прегризу, сваре нешто убијено.
да њихова осетљива срца
не би престала да куцају.

Чак најлирскији песници.
Чак најстрожије аскете
жваћу и гутају нешто,
што је расло.

Тешко ми је да то ускладим с добрим боговима.
Само ако су лаковерни,
ако су наивни
сву власт над светом су предали природи.
Она, суманута, глад нам намеће,
а тамо где је глад,
тамо је крај невиности.

Глади се сместа прикључују чула:
укуса, мириса, додира и вида,
јер није свеједно која су јела
и на каквим тањирима.

Чак слух учествује
у томе, што се догађа,
јер су за столовима неретко весели разговори.

Вислава Шимборска

Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: