0
* 20. октобар 1914  † 28. фебруар 2005
МОЈОЈ МАЈЦИ

Можда, кад нестане тајанства, у сјају
мог сјећања као сјен ћеш се показати,
сићушна у хаљинама бола.
Ти, не другачија, ти као никад досада:

само ће пејзаж промијенити боју.
У истом облаку пепела и сунца
проћи ћеш кроз будућу невиност
неба без иједне ријечи.

Ја ћу те постојану видјети у нејасним 
                                                погледима
вечерњим, у касној ватри која се гаси
у једном зрачку црвене свјетлости која 
                                                подрхтава.

Марио Луци
/Пријевод са италијанског: Стевка Шмитран/

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top