* 20. октобар 1914 † 28. фебруар 2005 |
Можда, кад нестане тајанства, у сјају
мог сјећања као сјен ћеш се показати,
сићушна у хаљинама бола.
Ти, не другачија, ти као никад досада:
само ће пејзаж промијенити боју.
У истом облаку пепела и сунца
проћи ћеш кроз будућу невиност
неба без иједне ријечи.
Ја ћу те постојану видјети у нејасним
погледима
вечерњим, у касној ватри која се гаси
у једном зрачку црвене свјетлости која
подрхтава.
Марио Луци
/Пријевод са италијанског: Стевка Шмитран/
Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар