0

Песнику из Појезне код Дервенте (Република Српска)
Мирославу Миру Б. Душанићу

Нигде толико путева и путоказа, до у Вашој речи. 
Нигде толико љубави и светлости смешане с тугама овога                                                                         света, до у Вашој речи. 
Нигде толико огромности изговореног, чистоте језичке,
                                                                              до у Вашој речи.

Нигде толико љубави за дом и породицу, до у Вашој речи.
Нигде толике везаности за груду завичајну, до у Вашој речи.
Нигде толико бриге за судбину радости света, до у Вашој                                                                                                          речи.

Нигде такве песничке школе, до у Вашој речи.
Нигде такве саборности, до с Вашом речи.
Нигде толико песника, до с Вама.
Нигде толико људских срца, до с Вама.
Нигде таквога загрљаја, до Вашег. И нашег! И нашег!

Грејало нас Сунце и све Звезде до Века и после Века!
Памтила нас ова брда, ове воде, ови снегови, сунца и месеци. 
Пролећа и јесени, зиме и лета.
Цветне баште, ливаде широке, јорговани и јабуке. 
Јасике и дивље руже, жита и нарамци сена.
Јагањци и лептирови, маслачци и детелине, перунике и                                                                                                      шафрани.
Све што расте, све што хода, све што пева, све што сања.
Обори и сабори, јутра и вечери, дани и ноћи.
Ма све живо и неживо, и тужно и весело!
Небо наше сјајно! 
Небо наше величајно, Завичајно!

Веселинка Стојковић

Постави коментар Blogger

 
Top