Још би се дало живјет на земљи,
Цвркут ластавице чуо ли се буде,
Ако и твој језик буде пјевљив,
И грешника јавно не осмуде.
Још би се дало живјет на земљи
Ако зри грожђе и вино се точи,
Мирише ти хљеб, жена у постељи,
И за нејакога милост свједочи.
Још би се дало на земљи живјет
Ако се гоњеном отворе врата,
Ако не жудиш, рођењем проклет,
Да убијеш свога Авеља, брата.
Стеван Тонтић
Нема коментара:
Постави коментар