 |
Преуважена, наново црна, на пажњу је своде
Сва у маленим гребенима, сва уздах и без надзора,
Сва у распадању, сва у формирању хора —
Влажне грудвице земље моје и слободе.
У дане раног орања, до плаветнила сине,
И беспомоћни ће се рад на њој да заснива,
Хиљадугорје узоране гласине,
Незаокружено у кругу нешто важно бива.
Па ипак, земља загонетка је у ствари.
И кад јој пред ноге паднеш она се не умољава:
Трулом флаутом над слухом стражари,
Јутарњим кларинетом она ухо замрзава.
Како је на раонику пријатна масна наслага,
Како степа ћути у априлском заокрету видном!
Па, здраво, црнице: буди срчана, оката и блага...
Црноречито ћутање у раду непрекидном.
Април 1935.
Осип Мандељштам
/Са руског превео: Светислав Травица/
 |
Нема коментара:
Постави коментар