 |
У мајке је ћерка била,
Ко дан лепа, ко цвет чедна,
Па заволе једно момче,—
Била једном ружа једна.
Ал’ то момче лептир беше
И њу презре срца ледна,
Другој моми руку даде,—
Била једном ружа једна.
У цркви се свати крећу,
Разлеже се песма медна,
А са цркве звоно јеца,—
Била једном ружа једна
Милорад Ј. Митровић
 |
Нема коментара:
Постави коментар