уторак, 08. март 2016.

Ристо Василевски: (О)да песнику


(О)да песнику
               Никити Станескуу

Земаљски Орач
послује на Небу
просејава заумље

Види два лица истог човека
траже она једно друго
једно другом налазе мане

Види две руке истога бића
вајају савршени облик
на самом крају
једна га од њих окрњи
да не би слава припала другој
да савршенство, можда
не обезличи свет

Види две половине истог тела
једна сеје плодовље
друга се унапред спрема
за „доручак испод траве”
тражи отисак лавље шапе
на залеђеном песку пустиње

Једна слави кућну змију
друга вреба да јој дође главе

Једна улази у Храм
види Бога у свакој пукотини
на зиду времена и ума
лечи сваку рану духа
друга хули на Њега
због мало краће ноге
која одаје богаља
на општем путу људском
у њимe обешчашћеној сфери

Два ока у истој глави
два непоуздана сведока

Једна страна чује мелодију лишћа
друга се улива у музику речи

О(да) песнику
који зна да то што види
није довољно да сви прогледају
али, ипак, иде даље...

Букурешт, 28. март 2013.

Ристо Василевски

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: