0

Јутрење ( теби)

Пре него што сан побегне из трепавица 
ослушкујем тишину која се мешкољи између 
зидова протегнем се са краја на крај постеље 
и улетим у мрежу речи као лептирица 
у светлосни круг

док палим прву цигарету отворим прозор у свет 
сипам воду у џезву, кувам кафу за двоје, 
загледам низ друм да ли ће твоје песме да поране 
да ми и овог јутра друштво праве 

када их угледам нити се радујем нити тугујем 
нити говорим нити ћутим, мисао се као кликер котрља: 
Добро је... И овај дан може да почне...

Нада Петровић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top