0


2

Тај страх. Он је ту да уређује свет. А шта му ја сметам. Нек уређује, а нас нек остави на миру. Он је отишао тамо. Ко зна шта ће му радити. Најчешће, ништа. Мају те. Лажу те. Још кажу да је то хумано. А не осећају његов бол. И ја не осећам, ал ме нешто боли. Осећам да ме боли. Кињи ме. Што баш њему? Зашто песнику? Знам и друга питања да поставим, али немам коме. А њему, зато што он зна да он осећа, а други нису песници. Па и песници нису као он. Певуше, други звецкају оружјем. А они певуше.



6
Гадно је

Људи се одвајкада плаше будала. Никада не знаш када ће те будала шорнути. Гадно је кад не знаш ко је будала. А гадно је и ако си ти будала, а они не знају. Море, гадно је и ако знају.



10
Чак се плаше и Бога

Људи се плаше атомске бомбе, хидрогенске бомбе, секс бомбе, и ко зна каквих бомби још. А у ствари плаше се нечега о чему немају појма. У крајњем, плаше се свог незнања. Чак се плаше и Бога!



17
Као да је то нешто

Неки људи се заиста боје смрти. Као да је то нешто. А када их питате да вам објасне смрт они вам кажу, Па јебига! Постоји и много песама о смрти. Ја јој се спремам. Оштрим се и ја да јој отпевам, па нек се носи!
Страх од смрти је генетски! Питање је још, да ли неке животиње имају страх од смрти. Зна се да имају страх од боли. Ја мислим да и њих уређује страх.



19
Страх

Брине ме што се овакав кљакав,
никакав,
окрећем прошлости.
Вероватно је то по инерцији.
Моја је прошлост већа од будућности.
Мислим по габариту.
Кабаста.
И незграпна.
Тешко је и носим.
Све теже.
Онолика прошлост,
а нема човек за шта да се ухвати.
И она се понаша по теорији релативности.
Њена маса одређује њену
моћ гравитације.
У стању је да смота цео живот
и да последњим возом оде
без мене у будућност.
Ето шта ме брине.
Опет ме хвата паника.
А када је женско поред мене
Осоколим се.

Стојан Богдановић


Мирослав Б. Душанић: Графити из Хилдесхајма

Постави коментар Blogger

 
Top