3

Над провалијом

                     За моју брижну Лидију

Моје њежно
Моје мило
Све крвници око мене
Мрак ме заробио
И у своје дубине увлачи

И одједном све се у ме слило
Годинама сакупљене 
Завичајне слике с људима у покрету
Путеви и пејзажи
Јата птица сусталих у лету
Миришљаво биље
Цијеђ за отклон бола
Одјек звона с торња Светога Андреја
Твоји њежни покрети руком
Пољупци у тјеме
И сузно око
Док ти сузе падају у крило

Загледан у даљину
Ту поред тебе моје мило
Тонем у јастук суморан и тежак
И знам да ме ускоро неће бити
Да остајем изван видокруга
Ни у дневној соби поред компјутера
Ни у брачном кревету до прозора

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Лидија и Матеја Душанић

Постави коментар Blogger

Vlasta Mladenović је рекао... понедељак, октобар 10, 2016

Драги велики Миро,

најзад, поново твоја песма на твом блогу, хвала Богу и нека ти да снагу и узвишеност, као што пишеш.
Твоје су песме антологијске.

Пријатељ твој и твоје поезије,
Власта М.

ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ је рекао... четвртак, октобар 13, 2016

Слава Богу!
Само храбро - напред!
Срдачан поздрав!

Amit је рекао... петак, јануар 13, 2017

A very interesting post. Will come again for sure. Checkout just once mine one
february 2017 printable calendar

 
Top